Др Радославу Ротковићу, Херцег – Нови
12. марта 2006. г.

По први пут др Радослав Ротковић јавно помиње моје име и неко штампано дјело у фељтону ''Везе Херцег – Новога и Цетиња'' објављеног на сајту Montenegrina – digitalna biblioteka crnogorske kulture i naslijedja.

Нисте имали нити један једини разлог да ме на овакав начин дотакнете. Ја и сада помишљам да је тих неколико редака производ неког притиска на Вас. Др Ротковић изненађује из разлога што у бројним сегментима новске историје која сам дотицао или расвјетљавао, а која сам дотиче својим фељтоном, избјегава помињање мојих радова, очигледно шаљући истакнуту деградирајућу поруку ''завршним ријечима'' својега фељтона. Но, није то уопште само рефлекс овога писца. Ту су и други, из обје политичке групације Црне Горе. Мени је такав положај, искрено, веома драг.

Наравно, да нигдје не тврдим да су Илири Срби. Ја говорим сасвим јасно о реминисценцијама друштвеног уређења, а о физичким дотицајима правих Илира и Срба, па и осталих народа, то са сигурношћу тврдим. У дјелима црногорског историчара Д. Живковића, налазимо интенцију и визуру у којој се допушта један непобитан став о преживљавању народног тијела ове палеобалканске скупине те њеним дотицајима и сваковрсном присуству у простору записане и записиване историје Старог континента. Међу, истраживачима са овога подручја први је јасне наговјештаје учинио управо овај писац. Коначно, гдје би нестао народ који је у освит Христовог доба подигао устанак тако узнемирујући за Царство? Докле ће се истицати тврдња о асимилацији? То није достатни оквир анализи политичке и културне историје народа старог Балкана. То јесте угуравање у мрачну одају у којој се, као што пише Шафарик, увијек тумара без циља.

Др Ротковић. Нисте ни Ви школовани историчар. Ни многи други из Новога и Котора који се интензивно занимају прошлошћу. Да не набрајам? Неће бити наодмет да погледате књигу ''Требињски и новски Магазиновићи.'' Таква би Вам сондажа помогла да сагледате величину промашаја такозване официјелне историографије у пољу изучавања новске политичке па и црквене историје. Такође, не би било наодмет да погледате ''Ноте од соли державе Новске'' – интегрални превод, у моме дјелу ''Херцег – Нови'' па да учините упоређивање са преводима доктора историјских наука (врло проступачно, у зборнику ''Бока''). Вјерујте, на плану црквене историје овога краја, од дјела Н. Милаша, изузев великих радова Ј. Радонића и М. Јачова, који су сабирали документа, заокруженијег погледа па и у нивоу и оквиру званичне, државне политике великих државних протагониста, уопште није било. То ми тек сада отварамо. Истине ради, биљежи се једна акција сабирања млетачких државних исправа прије једнога вијека. Али, то није објављивано.
Црногорце не можете увести у Нови како их Ви уводите. Црногорци који су у Нови долазили у 17. вијеку долазили су као припадници једног истога, српског народа. Тако казују њихова писма извањцима. Они се декларишу као Срби. О имигрантима са подручја Старе Црне Горе видјећете ускоро мој посве нови рад у којему се веома промотивно, на исправама тога времена, говори о дијелу елитне заједнице Црногораца придолазеће у Бечкоме рату. Одговорно тврдим, Ви који пишете о Новоме ни дан данас не знате ко су и одакле су људи, који су придолазили управо из Црне Горе, а који су оставили сјајан и снажан печат у политичкој историји овога краја. Сада ћу Вам то доказати. Да сте знали, било би то и те како истакнуто у Вашем фељтону. Мало опреза није на одмет. Ваш фељтон који разматра везе Новога и Цетиња је садржински празан. Знате ли гдје је и од кога хиротонисан митрополит Сава Очинић? Немојте рећи да тако нешто не бисте ставили у свој фељтон који говори о везама Новога и Цетиња?
Ништа се не постиже ни зобилажењем ружних слика.
О Бају пишете. Ма не о Бају из првих дана Бечкога рата. Знате ли шта је Бајо овдје чинио и чему је служио? Чија села је палио 12. августа? Погледајте рад Јована Томића објављен у освит 20. вијека на темељу извјештаја Антонија Зена. Ви ипак, као Бокељ, морате знати о улози Црногораца у бокешкој, дубровачкој и херцеговачкој историји. Постоји ли тамна и скривана страна те историје? Има ли што ново у паљевинама Конавала 1991. године, што Дубровник већ није видио? То Вам господине има врло мало везе са политикама државних гарнитура. Ја сам увјерен да би ваљанији народни посао обавила Дукљанска академија када би платила приређивање свих дјела Јована Н. Томића, него да се расипа глорификацијама које не савјетујем ни српским установама. Ваља мало провирити и кроз наочари млетачких провидура? Или убаљског кнеза 1740? Каменског? Мокрињског? Па забога, докле о ослободилачким ратовима? О биткама Црне Горе знају сва дјеца, и треба да знају.
О Владиславићу грофу Сави. До данас није нађен доказ о новскоме поријеклу Савином. Савиних рођака било је овдје и прије Бечкога рата. То сам такође показао. Ви не казујете да је овдје упућена и друга плоча која данас лежи пред главним вратима Велике савинске цркве. Посве идентична оној из цркве Св. Ђорђа. Србин које је учинио дипломатску каријеру посве неупоредиву, ипак није Новљанин. Све док то неко не покаже. Или би Ви да и Саву прогласите Црногорцем?
Укупно, најсјајније наслијеђе овога града, његова поморска трговина и репрезентативно споменичко наслијеђе ни у ком случају не припада црногорској историјској и културној производњи. Приморске општине стваране у доба управе Венеције све одреда припадају Боки, а, сложићете се, то је нејвеће историјски, документовано посвједочено доба у њеноме развитку.
Сада, да чујете о јурисдикцији цетињских митрополита. Никада, ама никада, ни један цетињски митрополит није имао практичну управу над Новим. Све до Петра I Петровића. Ни владика Данило, а још мање Сава и Василије. Да сте погледали наш часопис ''Драчевица'' видјели би писма управе Топаљске комунитади па би знали са каквом одлучношћу је та управа одбијана. Нарочито у случају владике Василија. Још за живота светог Петра Цетињског Бока се нашла под управом далматинских, бокешких и истријских епископа. Ми, наравно, немамо ништа против управе цетињских митрополита докле они слиједе пут нашега народа. Нити на могућу краткотрајну управу њихову у прошлости гледамо као на нешто негативно. Свакако да је владика Сава силазио на топаљско подручје. Он је и судио у Бијелој. Но, он није имао правилну епископску власт над овим подручјем. Срби су се ипак испомагали, зар не? Све Вам, докторе, о томе проблему говори писмо Топаљске општине. Погледајте га у нашем часопису.
Сада ћу Вам рећи нешто што ће Вас веома изненадити. Казујете у своме фељтону о дестрегавању жене у
Мокринама и пријетњи владике Петра овоме мјесту. Ту је исправу објавио отац Саво Накићеновић. Али, ни отац Саво, ни Ви, не знате ко је била, како се звала и због чега је уморена ужасном древном казном од цијелога села ова несретна жена. Видите, зна се и гдје је њен гроб у Мокринама. Ја ћу Вам дати дио одговора. Њено име било је Анђа а презиме (не надимак!) Гвоздена по роду који је стајао у млетачко вријеме у одломку Црљено брдо. Уколико би Вас занимало због чега је осуђена, и то ћу Вам казати. Вјерујте да није за широки аудиторијум. Ја и даље вјерујем да ће се наш несретни народ подићи.
Задатак оних који се занимају прошлошћу је да нађу мјеру. А највећи народни задатак бијаше обезбјеђивање мирнога раста народу чији су народни и државни печати разламани у непрекидном низу револуционарних преврата, у једној невјероватној укупној регресији какву не може показати историја нити једног народа Европе.

Да, ипак, кажем и Вама оно што говорим годинама. Ништа особено није погодило историографију о Црној Гори. Ништа што није погодило историографију било које словенске саставнице. Озбиљнији су искораци, дубље захватање у значајну грађу, јачи продори у темељна питања, остварени прије раздобља комунистичке историографије. Објављени и необјављени. Шта је са средњевјековним периодом босанске историје?
Шта је, на примјер, са нама врло блиским раздобљем српских епископија у приморју? Да ли сте Ви, који ево пишете сажети поглед на новску прошлост, икада помислили шта је то што је одржало митрополију
високопреосвећенога Саватија Љубибратића у Новоме, па је владика од 1709. године и увећавао на предјеле Горње Далмације? Мислите ли да је он ту власт куповао? Шта су суштински разлози за прогон његовог непосредног настављача? Само став Вицка Змајевића? Знате ли колико је истраживача прошло поред сређене документације која пружа одговоре на темељна питања овога града? Сви који су тицали питања црквене прошлости новскога краја. Но, ускоро, видјећете одговоре. Понеко, ипак, улази у непознато и чита дохватљиву грађу. Вама, свакако, одговарају личности које су лепршале изнад хрпа непрочитаних докумената и своја звања и мјеста прибављале путем врло специјалних канала о којима и ја дознајем тек у последње вријеме.

На крају, нијеми стећци пред Влашком црквом говоре више него сва Дукљанска историографија.

С поштовањем,
Горан Комар

Повратак на главну страну